22. 07. 2014 / Autor: James Heath, Izvor: BBC
Neki tvrde da je TV pretplata zastarela i da je treba ukinuti; drugi, međutim, kažu da je treba zadržati, ali uvesti šire, a ne samo za BBC. O ovim pitanjima treba razgovarati, a i mi treba da učestvujemo u raspravi sa našim mišljenjem.
Čemu služi BBC i kako ga treba finansirati dve su neraskidivo povezane stvari. Mislim da postoje četiri osnovna testa za mehanizam finansiranja BBC-ja: univerzalnost i društvena vrednost, odlični programi po pristupačnoj ceni, ulaganje u kreativni sektor i nezavisnost. U ovom tekstu se ispituje da li TV pretplata još uvek ispunjava ove testove.
Ukoliko je sud o sedmičnom auditorijumu, priznanju publike, ulaganju u nove britanske sadržaje, stepenu poverenja javnosti i dobrom kvalitetu po prihvatljivoj ceni objektivan, onda BBC obavlja dobar posao. A vrednosti koju BBC pruža britanskoj javnosti i kreativnom sektoru je, rekao bih, rezultat TV pretplate, i ne događa se bez obzira na nju.
Kao i za demokratiju, i za TV pretplatu se često kaže da je „najmanje zlo“ kao način finansiranja BBC-ja. U stvari, to je najbolji način finansiranja BBC-ja. TV pretplata funkcioniše u praksi zato što funkcioniše u teoriji. Ukoliko želimo da BBC ostane nezavisan, univerzalni emiter, opredeljen da služi svakome i da ulaže u britansku kreativnost, TV pretplata će ostati jednostavan, ali moćan način plaćanja njegovih usluga.
Pripazite se tehno determinizma. Samo zato što je zbog digitalne tehnologije moguće promeniti način finansiranja BBC-ja (i to samo u slučaju televizije i po znatno većoj ceni), ne znači da je to poželjno ili neizbežno. Prethodno pitanje bi trebalo da glasi: šta je u interesu javnosti? Promena potrošnje medija je razlog za buduću upotrebu TV pretplate kako bi se ona primenila na korišćenje BBC programa na zahtev, i ne treba da bude opravdanje za njeno ukidanje.
Opšte dobro
Da bismo odredili kakvo dobro ili uslugu treba da obezbedimo, prvo treba da utvrdimo svrhu tog dobra ili usluge. U Povelji i sporazumu BBC-ja se navodi čemu služi BBC. Suštinska svrha mu je: da obezbedi programe koji informišu, edukuju i zabavljaju ljude kao pojedince. A instrumentalna svrha mu je: da dostavi spoljne vrednosti društvu kroz, na primer, stvaranje bogatije kulture, promovisanje demokratske debate i izgradnju snažnijeg osećaja zajedništva putem zajedničkih iskustava. Poznato nam je da tržište najbolje funkcioniše kada uključuje uspešni javni radiodifuzni servis; javni servis ne potiskuje komercijalne igrače, već naprotiv, on stimuliše njihov rast.
Trebalo bi, naravno, da razgovaramo koliko BBC ispunjava ove ciljeve i da ga podstaknemo da radi bolje. Iako smatramo da su ovi ciljevi, svakako da je društveno pravedno to što su usluge BBC-ja dostupne svima pod jednakim uslovima. To je, takođe, razumno pošto se funkcija velike gledanosti BBC-ja ubraja u njegovu društvenu i kulturnu vrednost.
Princip najveće sreće
Zahvaljujući ovim namenama BBC-ja i njegovom rasponu usluga, svi imamo koristi od plaćanja TV pretplate. 96% britanske populacije gleda i sluša BBC svake nedelje. Naše usluge se aktivno biraju i koriste 140 miliona puta na dan, uprkos velikom medijskom izboru i veoma niskim troškovima prelaska na druge emitere. Zbog ovoga je BBC verovatno najviše korišćen javni servis u Britaniji.
Zahvaljujući brojnom auditorijumu, ne tražimo od ljudi koji ne koriste ovu uslugu da plate za nju. U poređenju sa mnogim drugim javnim servisima, stepen subvencioniranja u BBC-ju je nizak. Ovo je glavni razlog zašto ljudi podržavaju TV pretplatu, jer ona nije opšte vredna za sve – ona je vredna za pojedinca lično.
I svako ima koristi od TV pretplate jer svako je i plaća. TV pretplata je oblik zajedničke investicije, slično udruživanju zdravstvenih rizika zbog zajedničke sigurnosti. Trošak svakog pojedinačnog domaćinstva se umanjuje zahvaljujući tome što se, preko TV pretplate, BBC-jevi troškovi dele što je šire moguće. Za 40 penija dnevno, svakom domaćinstvu su na raspolaganju 8 mrežnih TV kanala, 10 nacionalnih radio usluga i internetske usluge.
Važnost podsticaja
Različiti mehanizmi finansiranja stvaraju različite podsticaje i izbore. TV pretplata znači da BBC služi javnosti, što mu je cilj, i stvara izuzetno vredan, demokratski podsticaj angažujući se i uzimajući u obzir potrebe svakog pojedinca, a ne nekolicine.
Mediji nam pružaju veći izbor baš zbog TV pretplate. BBC ima mogućnosti da bude poseban u broju i vrstama programa koje nudi – od serija Doctor Who, Na dužnosti, Plesu sa zvezdama, političkog satiričnog sitkoma The Thick of It do Čuda svemira Brajana Koksa, Zamrznute planete, Panorame, promenadnih koncerata Henrija Vuda i Stogodišnjice prvog svetskog rata u našoj produkciji. Program naših radio usluga je daleko raznovrsniji od onih koje emituju komercijalne stanice. Na primer, tokom jedne tipične sedmice, Radio 1 emituje 325 različite pesme dnevno, u poređenju sa 140 pesama koje emituje Capital FM. U toku jednog meseca (svi sati), Radio 1 emituje preko 3.200 različitih snimaka – u poređenju sa 200 snimaka mesečno koje emituje radio stanica Capital.
Značajno je što je veoma malo svedoka u istrazi koju je Posebna komisija za kulturu, medije i sport vodila u vezi BBC-ja dovelo u pitanje princip TV pretplate. Mešoviti model finansiranja označava dve stvari u britanskom radiodifuznom sistemu – više novca za ulaganje u sadržaj kao i bolji i raznovrsniji program i to zbog konkurencije za kvalitet (ne fondove) između BBC-ja, javnih emitera koje finansiraju oglašivači i kanala koji se finansiraju pretplatom. TV pretplata deluje kao rizični kapital za britanski kreativni sektor – omogućavajući BBC-ju da napravi dugotrajne investicije, otkriva i rizikuje sa novim talentima i podrži britanske ideje, pisce, umetnike i muzičare. Mi smo odgovorni za preko 40% ukupnih ulaganja u britanski originalni sadržaj, ali samo za 22% ukupnih TV prihoda.
Nezavisnost i odgovornost
Neke od ovih beneficija mogle bi, barem u teoriji, ustrajati ako bi se BBC finansirao preko opšteg oporezivanja. Ali ovaj model ne bi položio test nezavisnosti i direktne odgovornosti. TV pretplata je, zapravo, hipotekarna naknada. Ona omogućava javnosti da uspostavi prostu, direktnu vezu između beneficija koje imaju od BBC-ja i svojih izdataka. S druge strane, ona povezuje one koji pružaju usluge sa onim koji ih plaćaju i omogućava BBC-ju da obrazloži na koji se način TV pretplata troši.
Problem u javnom radiodifuznom servisu je garancija da će emiter, kojeg finansira javnost, ostati nezavisan od političke kontrole. TV pretplata je neophodan, iako nedovoljan, deo rešenja ovog problema. Ona garantuje da baš Britanci, a ne vlada, plaćaju za BBC. Iako vlada određuje iznos pretplate, mehanizam je napravljen tako da BBC bude nezavisan od vladinih godišnjih odluka o potrošnji.
Ove dobre strane TV pretplate su verovatno dovedene u pitanje nedavnim preusmeravanjem dela pretplate na finansiranje vladinih načelnih inicijativa. U poslednjem obračunu za TV pretplatu, oko 250 milion funti godišnjeg prihoda od pretplate namenjeno je za plaćanje niza aktivnosti koje nemaju veze sa BBC-jem, uključujući širokopojasnu infrastrukturu i lokalne televizije. U reviziji Povelje raspravlja se da li je ovo odgovarajuća upotreba TV pretplate.
Razlozi zašto TV pretplata funkcioniše u teoriji objašnjavaju nam zašto ona funkcioniše i u praksi. Nacionalno reprezentativno istraživanje koje je sproveo Ipsos MORI među 1.015 odraslih Britanaca nam pokazuje da je podrška javnosti za TV pretplatu porasla u poslednjih 10 godina, dok je podrška za pretplatu određenih stanica opala za više od polovine (pogledati donji grafikon). TV pretplata je najbolji izbor za finansiranje BBC-ja među svim starosnim grupama, društveno-ekonomskim grupama i bez obzira da li u domaćinstvu koristite kablovske pakete Frivej, Skaj ili Virdžin. U našem najnovijem istraživanju sugeriše se da su ljudi u velikom broju spremni da plate TV pretplatu, a njih 7 od 10 spremni su da plate sadašnju cenu TV pretplate od 145,50 funti ili više.
A šta da se radi sa pravom izbora, neefikasnošću i regresijom?
Obično se tri kritike izriču na račun TV pretplate: ona uskraćuje izbor potrošačima, nije efikasna i ima regresivni efekat.
U ekonomskom smislu, BBC nije poput većine dobara ili usluga. Potrošači emiterskih usluga BBC-ja nisu konkurenti. Potrošnja BBC-jevih TV i radio usluga od strane jedne osobe ne sprečava potrošnju istih usluga od strane drugih, a BBC-jevi marginalni, zanemarujući troškovi pružanja tih usluga mnogim ljudima praktično su ništavni kada se pokriju sadržaj i drugi troškovi. Zato je važno troškove BBC-ja što šire raspodeliti i distribuirati njegove usluge svima koji barem malo uživaju u njima. Na ovaj način, ekonomija TV pretplate podržava javne ciljeve BBC-ja.
Čak i da postoji jak utilitaristički argument u korist TV pretplate, šta da se radi sa nedostatkom izbora ili gubitkom socijalnih povlastica kod onih koji tvrde da BBC ne vredi troškova za TV pretplatu? Za razliku od većine javnih servisa, ima vrlo malo domaćinstava koja plaćaju TV pretplatu, a ne gledaju i ne slušaju BBC. Po mom mišljenju, najbolje bi bilo da BBC poveća vrednost onoga što pružamo auditorijumu, a planiramo da to i ostvarimo. Isključivanje ove grupe iz usluga BBC-ja potkopala bi socijalne beneficije koje potiču od univerzalnog pristupa. S druge strane, cena BBC-ja bi se povećala za sve, a mnogi bi izgubili konkurentnost zbog previsokih cena.
Argument u korist jednake pretplate je u tome što postoji direktna veza između nivoa usluga za svakog i nivoa naplate za sve. TV pretplata ne spada u veći deo troškova domaćinstava sa nižim primanjima, ali ova domaćinstva gledaju televiziju BBC-ja više nego bogata domaćinstva. Kao deo troškova u kućnom budžetu, TV pretplata košta manje nego što se troši na druge stvari, kao što su na primer transportne usluge, komunikacija i gorivo. U poslednjih pet godina, troškovi mnogih stvari u domaćinstvu su značajno realno porasli dok je cena TV pretplate opala. TV pretplata predstavlja, zapravo, veoma mali procenat troškova u domaćinstvu. Čak i u domaćinstvima sa najnižim prihodima, TV pretplata u proseku zauzima 1 posto kućnog budžeta.
Nijedan sistem finansiranja nije savršen. Ali smatram da postoje jaki dokazi da TV pretplata još uvek ispunjava ciljeve dobrog sistema finansiranja BBC-ja.
Autor je direktor odeljenja za određivanje politike BBC
Originalni tekst na: http://www.bbc.co.uk/blogs/aboutthebbc/posts/Why-the-licence-fee-is-the-best-way-to-fund-the-BBC