Da li biste gledali video koji prikazuje odsecanje glave Džejmsa Folija

Ovakva pitanja muče novinske organizacije već decenijama. Ali sada, kada su prevladali  društveni mediji, isto pitanje muči i administratore vebsajtova i obične korisnike interneta.

Kada je Islamska država (ISIS) objavila video na kojem je prikazano ubistvo američkog novinara Džejmsa Folija, većina zapadnih medija je izbegla da prikaže najkrvaviji deo videa i odlučila da objavi zamrznute delove snimka pre samog odsecanja glave.

Neki komentatori su zahtevali od medija da budu još uzdržaniji i da uopšte ne objave fotografije.

Isto se dešavalo i na Tviteru i Fejsbuku. Neki korisnici su delili fotografije i linkove videa, ali su ih drugi korisnici opominjali da umesto toga dele ranije fotografije iz Folijevog života i linkove sa njegovim izveštajima. Činilo se kao da korisnici interneta kolektivno izgrađuju sopstvene skupove standarda.

Rođak pogubljenog novinara Keli Foli napisao je na Tviteru: „Ne gledajte video, ne delite ga. Nečiji život ne treba da se svede na ovo“.

Međutim, postoji velika razlika između odluka koje donesu pojedinačni korisnici i institucionalnih odluka Tvitera i Jutjuba. Za vebsajtove, blokiranje spornog sadržaja predstavlja oblik uređivanja.

Jutjub uklonio video

Video snimak vešte produkcije i visoke definicije bio je prvobitno postavljen na Jutjub, ali je u roku od nekoliko sati uklonjen sa ovog vebsajta. Jutjub se potrudio  da ukloni i sve duplikate snimka.

Predstavnik Jutjuba je izjavio da ovaj vebsajt, čiji je vlasnik Gugl, „ima jasnu politiku kojom se zabranjuju sadržaji koji prikazuju neopravdano nasilje, govor mržnje i podsticanje na nasilje, i ovakve video snimke,  kojima se krše naša načela, uklanjamo kada nam korisnici skrenu pažnju na njih“.

„Zatvaramo takođe sve naloge koje registruju članovi određene strane terorističke organizacije, a koji se službeno koriste za promociju njihovih interesa“, izjavio je predstavnik Jutjuba.

Međutim, video snimak Islamske države još uvek je dostupan na drugim vebsajtovima. Jedan takav sajt Lajv Lik izjavio je u sredu da „trenutno ima neuobičajeno veliki broj poseta“.

Tviter suspendovao naloge

Tviter je iskusio slične probleme – ali i ogroman pritisak svojih korisnika da uravnoteže slobodu izražavanja i osnovnu ljudsku pristojnost.

„Suspendovali smo naloge i još uvek to činimo, ukoliko otkrijemo da imaju veze sa ovim grafičkim prikazom“, izvršni direktor Tvitera Dik Kostolo napisao je rano ujutro u sredu na Tviteru.

Tviter je nakratko suspendovao nalog jednog novinara koji je podelio fotografije odsecanja glave, ali je kasnije ponovo otvorio nalog.

Propagandna vrednost slike

CNN nije emitovao video na televiziji ili na internetu, ali je prikazao zamrznute fotografije snimka snimljene nekoliko minuta pre odsecanja glave uz audio snimak.

„Vest je to da se identitet dželata može nasluti na osnovu njegovog akcenta”, međunarodni spiker  CNN-a Džonatan Man je rekao je na televiziji objašnjavajući odluku koju je ova mreža donela.  

“Ova vest će možda da promeni buduće korake vlada i armija. To je vest koju će preneti drugi novinari  i koju će proširiti društveni mediji bez učešća novinara, i to bez obzira šta mi  preduzmemo. To je vest koju su ekstremisti hteli da prenesemo, barem delimično… a ubili su čoveka. Tako da ćemo i uraditi”.

Man dodaje: “Šta da uradimo? Razmišljali smo o tome i nadam se da smo napravili ispravan izbor”.

Tabloid Njujork Post je odlučio, ipak, da ode dalje i da na naslovnoj strani objavi zamrznuti kadar koji prikazuje trenutak kada terorista počinje da odseca Folijevu glavu. Naslov je glasio: “DIVLJACI”.  Neki korisnici interneta su posle predložili da se suspenduje i Tviter nalog Njujork Posta.

Ovaj užasavajući slučaj ponovo je oživeo dugotrajne rasprave o tome da li medijsko izveštavanje o teroristima pruža željeni publicitet teroristima. Argumenti mnogih korisnika interneta protiv prikazivanja  čak i zamrznutih kadrova ovog videa oslanjali su se na propagandnu vrednost videa. Jedan od protivargumenata bio je da ljudi treba – moraju – da vide zverstva.  

Iste rasprave vođene su i 2002. godine kada Al-Kaida odsekla glavu novinara Vol Stri Džurnala Danijela Perla i objavila video na internetu.

Stiv Goldstajn, koji je tada bio direktor korporativnih komunikacija u Džurnalu, izjavio je „da je morao da moli mreže da ne prikazuju video“.

U Folijevom slučaju, on kaže da je „dobro videti da mreže postupaju odgovorno odbijajući da objave ovaj varvarski čin“.