Pretraživači društvenih medija za novinare

Sajtovi društvenih medija mogu da budu zlatni rudnik za novinare koji su u potrazi za najnovijim vestima jer je količina informacija koja se svakog trenutka učitava na internet monumentalna.

Dakle, novinari mogu da se suoče sa problemom kako logično da objasne ovu lavinu podataka i izaberu ono što je za njih važno i relevantno.

Kler Vordl, direktor novinskog servisa u Storifulu, i Ema Mis, menadžer za razvoj medija i obuke u Školi novinarstva u Kardifu, podelile su savete kako na najbolji način iskoristiti društvene medije na konferenciji novinarstva u Kardifu u sredu (16. januar).

Vordl je posebno skrenula pažnju na masu informacija koja se učitava na internet navodeći Jutjub kao primer gde se svakog minuta učitava 72 sati sadržaja.

Počnite da razgovarate

Kao što novinari tradicionalno na isti način sastavljaju beležnicu sa kontaktima i učestvuju u razgovorima u svojim zajednicama, važno je interaktivno delovati što je moguće više u različitim zajednicama u društvenim medijima.

Vordl je naglasila važnost početka razgovora, rekavši da „im je stalno sastajalište u Storifulu uvek otvoreno i da konstantno sarađuju i razgovaraju“.

Ona je takođe ukazala na jedno ograničenje profesionalnih novinara, čija je mogućnost direktnog i staromodnog izveštavanja prilično sužena.

„Realnost u redakciji je da novinari skoro nikada ne mogu da napuste kancelariju. Dakle, oni sve više koriste društvene mreže za prikupljanje vesti, a tamo ima toliko informacija da se sve više ljudi okreće društvenim mrežama kako bi pronašli najnovije vesti.

„Zajednica kreira svaku novu vest. Ali ako ne poznajete ove zajednice, kako da budete sigurni kome treba verovati, a kome ne?“

Mis je naglasila, takođe, važnost diskursa kao i činjenicu da treba da budete dobar slušalac.

„Društveni mediji su moćniji kao alatka za slušanje. Svakog dana i u svakom trenutku, ljudi vode razgovore. Bez obzira za koju oblast ste zainteresovani, ljudi razgovaraju o njoj. Stvar je u pronalaženju onih pravih razgovora koji su dostupni.“

Koristite pretraživače i liste tvitova

Pretraživanje tvitera pomoću RSS čitača ili možda novog Fejsbukovog pretraživača Graph Search može da sažme informaciju i tačno prikaže odakle informacija potiče.

Vordl je naglasila da ove tehnike mogu pomoći pri identifikaciji zajednica u kojima je možda već učestvovala.

„Korišćenje listi tvitova je veoma korisno zato što se svako na toj listi bavi određenom oblašću. Na taj način, odmah možemo da verujemo sadržaju.

„Možemo da saznamo prosečni broj tvitova po oblastima. Dakle, ako broj tvitova poraste u određeno vreme, treba da istražimo šta je uzrok tome. Na primer, uočili smo porast tvitova samo 90 sekundi nakon što je zemljotres pogodio Nikaragvu.“

Mis je takođe koristila ovu metodu kako bi pronašla izvor sa kojim je želela da razgovara tokom londonskih nemira 2011. godine.

„Pošto je većina tvitova geografski označena, dobićete lokaciju odakle oni dolaze. Ovo sam koristila kako bih locirala 21 velškog govornika u Londonu u vreme nereda, jer sam u to vreme radila za BBC Kamri Vels. Posebno je jedan od njih, koji je živeo u Ilingu, detaljno opisivao šta se upravo događalo tačno ispred njegovih ulaznih vrata.

„Kola su mu na ulici dignuta u vazduh, a on i žena su se zabarikadirali u kući. Tvitovao je šta je video i šta se događalo. Zatim sam otvorila Gugl mape i proverila da li je baš tamo gde je tvrdio da se nalazi.

„Ovo može svako da uradi i tako sazna da li ljudi vide ono što tvrde da vide. Koristeći pretraživače, radite zapravo ono što biste tradicionalno radili sa beležnicom sa kontaktima. Ovo je, međutim, promenilo kvalitet saradnika i spektar ljudi koje možemo da pronađemo.

Provera je od ključne važnosti

Dakle, šta možete da radite sa korisnički generisanim sadržajem koji pronađete na društvenim medijima? Jedna od dilema sa kojima se suočavaju novinarske organizacije je da li verovati informacijama koje primite i koliko brzo možete da ih objavite. Svi su saglasni da je bolje biti oprezan. Međutim, postoje načini da se proveri da li je sadržaj autentičan

„Došli smo do video snimka koji je naizgled prikazivao orla kako u letu grabi nečiju bebu“, izjavila je Vordl.

„Kasnije smo saznali da su i orao i beba bili lažni i da su ih je napravila grupa studenata vizuelnih umetnosti. Ovo smo otkrili prateći senku ptice na zemlji, koja je bila nepomična i dodata je naknadno“.

„Redakcije se često nose sa problemom kako da izvrše ove provere“.

Mis je savetovala uzdržanost, jer kada se informacija jednom objavi, ona ne može da se povuče.

„Treba upamtiti da je bolje biti u pravu nego biti prvi. Ovo nije ništa gore nego objavljivanje pogrešne informacije“.

Vordl je objasnila da fragmentacija u medijima znači da mnogo novinara istovremeno obavlja isti posao.

„200 novinara iz različitih redakcija mogu istovremeno pokušavati da provere isti korisnički generisani sadržaj. Pitanje je da li se ovo može koordinisati kako bi svako imao koristi?“

Konačno, Mis je ohrabrila manje novinske sajtove da budu proaktivni kada je reč o korisnički generisanom sadržaju.

„Jednom kada dođete do sadržaja, nemojte da pomislite da će informacije same pristizati ukoliko ih nadgrađujete. Morate da podelite sadržaj i da ga proširite. U budućnosti, velike organizacije će konsultovati super-lokalne sajtove tražeći sadržaj baš zato što ih poznaju i zato što im veruju.