medijska pismenost
banner

Priručnik za medijsko izveštavanje o nasilju u porodici i nasilju nad ženama (PDF)

Autorke: Jelena Đorgović i Jelena Aleksić



Priručnik za medijsko izveštavanje o nasilju u porodici i nasilju nad ženama, novinarki Jelene Đorgović i Jelene Aleksić, deo je aktivnosti projekta Borba protiv seksualno i rodno zasnovanog nasilja, koje imaju za cilj podizanje svesti javnosti o neprihvatljivosti seksualnog i rodno zasnovanog nasilja.

Izveštavanje o nasilju u porodici zahteva poseban pristup i odnos novinara/ke prema temi, jer neprofesi- onalno urađen novinarski prilog može uvećati štetu načinjenu žrtvi nasilja.

Ova publikacija ima za cilj da unaprediti našu novinarsku praksu u ovoj oblasti i biti korisna alatka novinarima i novinarkama, kao i svima onima koji se bave izveštavanjem javnosti ili odlučuju o načinu na koji se prenose informacije.

Izdavač: Projekat Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, Uprava za rodnu ravnopravnost, Ministarstvo rada i socijalne politike

Zašto nam je potreban priručnik? (Iz uvoda)

Ono što nije bilo u medijima nije se ni desilo, a način na koji mediji izveštavaju je ključ za kreiranje javnog mnjenja. Upravo zbog toga, neophodno je urediti oblast izveštavanja o nasilju u porodici i uvesti stan- darde koji štite dostojanstvo žrtve i doprinose podizanju svesti javnosti o neprihvatljivosti seksualnog i rodno zasnovanog nasilja. Poželjno je da u društvu postoji opšti konsenzus da je nasilje u porodici nedopustivo, te ne treba sumnjati u namere novinara/ki i urednika/ca da osude nasilje.

Stvarnost je, kao i obično, nešto drugačija. Trka za profitom i konkurencija tera medije da, zarad prodaje, katkad krše etički kodeks novinara/ki i ne(namerno) vređaju dostojanstvo žrtve.

Usled toga, često čitamo senzacionalističke tekstove u kojima su istaknute irelevantne činjenice sa jedinim ciljem - da se prodaju novine.

Osim toga, u društvu deluje i patrijarhalna kultura u kojoj je „porodična tuča”komšijska stvar u koju se ne treba mešati, a „žrtva ne bi dobila batine da je ćutala".

Uloga medija je ključna, pre svega, u razbijanju ovakvih stereotipa. Upravo mediji treba da ukažu da nasilje u porodici nije izolovani slučaj koga se treba stideti, već tortura koju društvo ne sme da trpi.

Kao rezultat sveprisutnog senzacionalizma, sa jedne strane, i patrijarhalnosti društva sa druge, javlja se dosta tipičnih novinarskih grešaka kod izveštavanja o nasilju u porodici.

Međutim, podizanje svesti i promena načina promišljanja društva o nasilju u porodici, pa tako i medija, nije neophodno samo u Srbiji, već i u razvijenijim demokratijama koje nailaze na slične probleme. U ovim zemljama se takođe kontinuirano apeluje na medije da preuzmu aktivnu ulogu u razvijanju svesti društva o neprihvatljivosti nasilja u porodici.

U skladu s tim ciljem je i Vlada Republike Srbije donela dve važne strategije: Nacionalnu strategiju za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima i Nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti.

Cilj Strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama je da se u Srbiji ojača sistem za suzbijanje nasilja nad ženama u smislu predviđanja mera i aktivnosti koje sprečavaju njegovu pojavu, suzbijanje negativnih posledica i manifestacija počinjenog nasilja, kao i da se obezbedi zaštita žrtvama. Strateške oblasti i strateški ciljevi ove strategije su definisani u skladu sa međunarodnim preporukama i analizom stanja u Srbiji i to kroz četiri balansirane oblasti:

  • Prevencija (Opšti cilj: Uspostavljanje primarne, sekundarne i tercijalne prevencije);
  • Normativni okvir (Opšti cilj: Unapređivanje normativnog okvira);
  • Multisektorska saradnja i podizanje kapaciteta institucija i specijalizovanih službi (Opšti cilj: Unapređivanje multisektorske saradnja i podizanje kapaciteta institucija);
  • Sistem mera zaštite i podrške žrtvama (Opšti cilj: Unapređivanje sistema mera zaštite i podrške žrtvama).

Pored međunarodnih akata i propisa nacionalnog zakonodavstva u Strategiji su predstavljeni i rezultati dosadašnjih istraživanja o nasilju u porodici u Srbiji, statistički podaci i saznanja organizacija civilnog društva.

Među preventivnim merama za sprečavanje nasilja nad ženama preporučuje se organizovanje kampanja koje bi trebalo da ohrabre žrtve nasilja da nasilje prijave, kao i druge opsežne mere prevencije, ali i unapređenje zakonodavnog i normativnog okvira i obuka profesionalaca u institucijama.

U prvoj oblasti koja se bavi prevencijom naročito je naglašena važnost uloge medija u prevenciji nasilja u porodici. Pored edukacije novinara o rodnoj ravnopravnosti i nasilju u porodici, u ovom delu strategije istaknuto je da treba podsticati medije da prave tematske emisije i priloge radi edukacije šire javnosti o nedopustivosti nasilja u porodici.

Pored navedene strategije, veoma važna je i Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji kao prvi korak ka poboljšanju položaja žena i uvođenju rodne ravnopravnosti („Službeni glasnik RS”, br. 15/09).

Polazeći od osnovnog zadatka Strategije, da pruži mogućnosti koje će obezbediti izradu sistemskih, institucionalnih i razvojnih rešenja za ostvarivanje politike jednakih mogućnosti u različitim aspektima života žena i muškaraca, usvojen je i ostvaruje se i Akcioni plan za njeno sprovođenje (2010 - 2015).

Kroz Strategiju je obuhvaćeno šest oblasti: politika, ekonomija, obrazovanje, zdravlje, nasilje nad ženama, kao i pitanje medija i javnog mnjenja.

Tako je prevencija i suzbijanje svih vidova nasiljanad ženama i obezbeđivanje sveobuhvatnog sistema zaštite za žene žrtve nasilja jedan od šest prioriteta Akcionog plana. Obuhvata četiri pojedinačna cilja. Planirane aktivnosti treba da omoguće prevenciju i suzbijanje nasilja nad ženama i unapređenje zaštite žrtava i da obezbede:

  • Unapređivanje normativnog okvira zaštite od nasilja nad ženama;
  • Jačanje kapaciteta sistema zaštite žena od nasilja;
  • Sprovođenje istraživanja i unapređenje dokumentacije i statistike;
  • Podizanje nivoa svesti o nasilju nad ženama kao društvenom problemu i suzbijanje;
  • Neodgovarajućeg prikazivanja žena žrtava nasilja u sredstvima javnog informisanja;

Na osnovu ovih prioriteta Akcionog plana sprovodi se i projekat „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja”pod okriljem Uprave za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike uz stručnu i tehničku podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i finansijsku pomoć Vlade Kraljevine Norveške.

Jedna od aktivnosti na projektu je i pisanje „Priručnika za medijsko izveštavanje o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju”čiji je cilj aktivno i kontinuirano angažovanje medija u borbi protiv nasilja u porodici.

Imajući u vidu osetljivost novinarske profesije koja podrazumeva slobodu izveštavanja, cilj Priručnika nije da „deli lekcije“. Osnovna ideja je da medije podsetimo da su „čuvari i ogledalo društva”zbog čega bi aktivno i odgovorno trebalo da izveštavaju o nasilju u porodici i tako daju svoj doprinos izgradnji društva koje ne toleriše nasilje.