17. 06. 2014 / Izvor: Finchannel.com
Senzacionalističko izveštavanje medija ugrožava sposobnost dece da procene rizik na internetu
Senzacionalističko izveštavanje medija o rizicima na internetu, kao što su sajber siledžijstvo ili opasnosti koje nosi susret onlajn „prijatelja“ u stvarnosti, može da bude prepreka efektnoj edukaciji dece o bezbednosti na internetu, tvrdi se u jednom novom izveštaju.
Londonska škola za ekonomiju i političke nauke (LSE) kaže da senzacionalističko izveštavanje medija o određenim rizicima koji vrebaju na internetu često snažno utiče na decu, uprkos činjenici da je malo verovatno da će se većina korisnika interneta stvarno i susresti sa takvim rizicima.
Medijsko izveštavanje ih može navesti da obrate više pažnje na ove potencijalne rizike nego na one sa kojim će se, po svoj prilici, susresti, kao što su izloženost nasilnom ili seksualnom sadržaju, koji je onlajn problem koji deca zapravo češće prijavljuju, ili da poznaju nekoga ko je primio neprijatne poruke ili su ih sami primili.
Zato istraživači preporučuju da se podučavanje o manama izveštavanja nekih medija i upozorenje o potencijalnim onlajn opasnostima uključe u edukaciju o bezbednosti na internetu, kaže LSE.
„Smatramo da se većina današnjih preventivnih programa ograničeno usredsređuju na stvari kao što su zaštita ličnih podataka i opasnosti susreta sa onlajn strancima u stvarnosti, dok će deca verovatno u realnosti više nailaziti na poruke neprijatnog sadržaja. Deci je potrebno temeljnije i šire obrazovanje o onlajn svetu kako bi ih osposobili da bolje procene i da se suoče sa problematičnim situacijama u kojim će se možda naći“, kaže Dr. Lezli Hedon, gostujući predavač na LSE i jedan od autora izveštaja.
Istraživanje pokazuje, takođe, kako se shvatanje dece o onlajn interakciji razlikuje od shvatanja odraslih. Ovo se posebno odnosi na onlajn siledžijstva, kada deca prijavljuju onlajn agresiju, kojoj su bili izloženi, kao nešto što se „dešava“ i ne shvataju je kao sajber maltretiranje. Zbog ovakvog onlajn ponašanja, deca mogu da odustaju od svojih problema ili da ih umanjuju, što opet može imati za posledicu smatranje agresije vršnjaka normalnom.
„Važno je pomoći deci da razumeju kako „prosto zadirkivanje“ može da eskalira u ozbiljne, štetne incidente. Svest o tome kako komunikacija na internetu može da pogorša stvari treba da motiviše decu da preduzmu preventivne mere kako bi neutralisali agresivna ponašanja pre nego što ona izmaknu kontroli“, kaže profesor Sonja Livingston, vođa projekta Evropske Unije na LSE Deca onlajn.