Razvoj i suzbijanje stereotipa o Romima

08. 04. 2014 / Autor: Prvoslav S. Plavšić

---

---

Kako otvoriti neko pitanje u javnosti, Kako se nositi sa negativnim stavom koji javnost ima o romskoj populaciji

Problem nije nov, ali danas su bitno drugačije pretpostavke za komunikaciju o poštovanju ravnopravnosti ljudi i pojedinih socijalnih grupa, ljudskih prava, medijskog tretmana, razvojnih programa manjinskih zajednica, podršci iz sveta, itd.

Međutim, ako su pravne i druge regulatorne pretpostavke za to ispunjene, to još ne znači da su problemi rešeni, jer u socijalnom prostoru i dalje ostaje dosta tvrdokornih stereotipija i predrasuda, sa kojima se moramo stalno iznova suočavati i to sa dvojakim ciljem – prvo da uočavamo njihova ishodišta, i drugo da radimo na njihovom smanjenju i neutralisanju njihovog uticaja.

1. Radionica o zapaženim stereotipijama u pojedinim sredinama - polazi od nekoliko narodnih poslovica (npr. "Ko ne čini ništa, zlo čini", "Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati"), da bismo se lakše približili stereotipijama o Romima koje zapažamo u svojim sredinama, u svakodnevnom životu, ali i u medijima. Moramo biti realni i sagledati: a. Šta ONI misle o NAMA, b.Šta Mi mislimo o Njima, c.  A šta Mi mislimo o Sebi,i c.A šta Oni misle o Sebi (ma koje društvene grupe da su u pitanju). Napravićemo, zatim, poznatu S.W.O.T. analizu da bismo videli koje su Snage, Slabosti, Mogućnosti i Poteškoće u našoj komunikaciji sa javnošću uopšte, odnosno šta nam stoji na raspolaganju od načina i sredstava opštenja.

1. Odnosi sa javnošću u teoriji i praksi - polaze od toga da ono o čemu nismo obavešteni ne možemo ni podržati, a oslanja se na filozofiju PR koja ukazuje da ćemo postavljanje ciljeve lakše ostvariti uz podršku i razumevanje javnosti, nego kada je ona indiferentna ili suprotstavljena. Treba izbegavati konflikte a graditi poverenje i saradnju, najbolje kroz zajedničke akcije sa svojim okruženjem, što romske organizacije mogu da postignu. U odnosima sa javnošću potreban je aktivan stav (mi pokrećemo nove teme, nove događaje, nov način komunikacije, pozivamo, nudimo, određujemo ciljne grupe i upoznajemo se preko zajedničkih problema). Dobar PR znači da uspevamo da drugi o nama misle dobro, dok marketing traži da se mi kao takvi oglašavamo.

Kako se boriti sa stereotipima - kojih ima svugde jer oni olakšavaju snalaženje u složenom okruženju, gde ljudi uopštavaju i pojednostavljuju ono što čuju i vide, pa se javljaju uprošćene slike koje naučnici nazivaju stereotipima. Nikako nije reč samo o Romima, nego i o mnogo čemu drugom, o socijalnim slojevima, etničkim ili verskim grupama, strancima, tipovima ljudi i njihovim delatnostima. Svakako, postoje i tzv. autostereotipi, kada o sebi mislimo sve najlepše, ili sve najgore, itd. Treba da se (pre svega u medijima) menjaju priča, mesto i kontekst u kojima se prikazuju Romi, da se oni ne prikazuju uvek kao da su zapušteni, da se vide da rade različite i važne poslove, a ne samo najprljavije, da ih čujemo kako dobro nešto znaju i govore,da budu razumljivi, da se vide uspešni Romi, skladne porodice, da se nalaze u društvu drugih socijalnih grupa, vršnjaka, suseda, da se ne pozivamo samo na prava nego da pokazujemo spremnost na saradnju,