Autor: Alison Flad, Izvor: Guardian
Zaključak istraživanja o američkoj mlađoj populaciji, koja je stasala na početku novog milenijuma, je da 88% ljudi mlađih od 30 godina pročitaju barem jednu knjigu godišnje u poređenju sa 79% starije generacije.
Ova generacija odrasta sa digitalnom tehnologijom u malom prstu, ali novo istraživanje u Americi zaključuje da su mladi Amerikanci, po svoj prilici, pročitali najmanje jednu knjigu u prošloj godini, iako im je na raspolaganju obilje uređaja, nego što je to slučaj sa starijom populacijom.
Zaključak ankete Pju Istraživanja, u kojoj je učestvovalo više od 6.000 Amerikanaca starijih od 16 godina, jeste da je 88% Amerikanca mlađih od 30 godina pročitalo knjigu u prošloj godini, u poređenju sa 79% starijih od 30 godina. Stariji od 65 godina su starosna grupa za koju je najmanje verovatno da su pročitali knjigu u prošloj godini, kaže Pju.
Uobičajeni broj naslova koje su mlađi Amerikanci, sa barem jednom pročitanom knjigom, čitali u prošloj godini je 10, a 43% mlađe populacije tvrdi da svakodnevno čita, u poređenju sa 40% starije populacije.
„Izgleda da slika mlađe generacije kao posvećenih čitalaca uvek izaziva iznenađenje“, kaže Samanta Šenon, 22-godišnja spisateljica koja je dobila ugovor sa šestocifrenom brojkom za višežanrovsku fantastičnu seriju koja je postala bestseler, a lansirana je prošle godine knjigom Sezona kostiju. „Mi smo ipak odrastali u svetu koji nas bombarduje tehnološkim razbibrigama. Istina je da čitamo naraciju na različit način, ali nas priča ne angažuje manje nego prethodne generacije“.
U izveštaju je zaključeno, takođe, da „uprkos tome što prihvataju tehnologiju“, 62% mlađih Amerikanca su izjavili „da ima mnogo korisnih, važnih informacija koje nisu dostupne na internetu“. Pedeset tri posto starijih Amerikanaca složili su se sa ovom izjavom.
Isto tako, čini se da procenat Amerikanaca starijih od 16 godina koji čitaju najmanje jednu knjigu godišnje raste poslednjih godina. Najnovije brojke sugerišu da 82% Amerikanca starijih od 16 godina spadaju u ovu kategoriju, što predstavlja povećanje ako ovaj broj uporedimo sa 76% Amerikanaca starijih od 18 godina koji čitaju najmanje jednu knjigu godišnje u skladu sa rezultatima istraživanja iz 2013 i 75% i 78% Amerikanca starijih od 16 su skladu sa rezultatima istraživanja iz 2012. i 2011. godine.
Nilsen Buksken je objavio statistiku, koju je prikupio Bukseler, po kojoj tržište knjiga za decu u Velikoj Britaniji dostiže rekordni rast ove godine. Čitaoci su potrošili 187.9 miliona funti na štampane dečije knjige u prvih osam meseci 2014, odnosno 10% više nego u 2013. godini. Zahvaljujući ovakvim brojkama, dečije knjige postale su sektor sa najbržim rastom na tržištu knjiga ove godine. I „ako tržište ostane na više of 10% ispred statistike od prošle godine, u 2014. godini se predviđa da njegova vrednost dostigne 337 miliona funti– što je najbolja godina otkako je Buksken ustanovio evidenciju 1998. godine“, kažu u Bukseleru.
„Digitalna tehnologija iz očiglednih razloga ne preuzima tržište knjiga za decu kao što je to slučaj sa knjigama za odrasle. Mnogi roditelji ne žele da im deca provode sve vreme na raznim uređajima. A i tinejdžeri, u stvari, više vole štampane knjige – imati poslednju knjigu Patrika Nesa ili Holi Smejl predstavlja statusni simbol. Oni smatraju da je cena elektronskih knjiga previsoka – možda ne s pravom, ali oni svakako misle da bi ove knjige trebalo da budu jeftinije ili besplatne ako je u pitanju Kindl. Ne poznajem nijednog tinejdžera koji ima Kindl. Ako baš žele da kupe neki novi uređaj, onda će to biti mobilni telefon ili tablet računar“, kaže urednica dečije rubrike Šarlot Ejr.
„Pogledajte samo liste popularnosti na LKM-u (prvoj britanskoj literarnoj konvenciji mladih)1 ove godine pa ćete videti kako su tinejdžeri oduševljeno pokušavali da se dočepaju najnovijeg štampanog izdanja knjiga za mlade i da dobiju potpis od autora. Ovo je nemoguće uraditi sa elektronskom knjigom. Ne tvrdim da tinejdžeri ništa ne čitaju u digitalnom obliku. Naravno da čitaju. Međutim, više čitaju tekstove na društvenim medijima, članke u novinama i časopisima, ili priče na Votpedu nego što čitaju knjige“.
Ima mnoštvo dobrih knjiga za mlađe čitaoce koje su imale dobru prodaju u prvom delu godine, kaže Ejr, navodeći nova dela Džulije Donaldson i Olivera Džefersa u redu slikovnica, zatim romane Džefa Kinija i Dejvida Valijamsa u sektoru dečije beletristike i Smejla i Nesa na polju knjiga za stariju omladinu.
Naslovi koji se odnose Majnskraft, u međuvremenu, postižu takođe masovnu prodaju, kaže Ejr, ali ako i njih isključite, tržište još uvek ime veći rast nego prošle godine (sa više of 5%), što je dobra vest“.
Piter Donaldson, rukovodeći direktor u knjižari Red Lajon Buks u Kolčesteru kaže da je primetio da se dečije knjige opiru opštem trendu. Mislim da je glavni razlog to što dečije knjige, a posebno slikovnice, nisu privlačne u formatu elektronske knjige. Svakog dana, gledamo puno mladih majki koje posećuju knjižare (mada deca danas često dolaze sa dedama i babama koji se brinu o unučadima). Pretraživanje dečijeg odeljenja predstavlja fantastično iskustvo koje deca obožavaju i čini nam se da je njihov entuzijazam za knjige jači nego ikada“, kaže Donaldson, navodeći, baš kao i Ejr, „veliki izbor knjiga, interesantne i nove likove i zaplete“ i „izvanredno talentovane umetnike koji rade na slikovnicama“.
U zaključku izveštaja Pjua „Mlađi Amerikanci i javne biblioteke“ tvrdi se da je većina mlađih Amerikanaca (52%), sa barem jednom knjigom pročitanom u prošloj godini, izjavila da su knjige kupili, a ne pozajmili, dok je 39% reklo da su pozajmili većinu knjiga. Istraživanje zaključuje, takođe, da su mlađi Amerikanci malo više koristili biblioteku u poslednjih 12 meseci nego stariji Amerikanci (47%) – ali ih je manje uznemiravala mogućnost zatvaranja biblioteka. Oko 19% populacije mlađe od 30 rekli su Pjuu da bi zatvaranje njihove biblioteke „imalo veliki uticaj na njih i njihove porodice“ u poređenju sa 32% starije populacije.
"Ako tridesetogodišnjaci manje cene biblioteke, kao što istraživanje Pjua sugeriše, šta predstavlja činjenicu koja rastužuje: to nije zato što mi ne čitamo, nego zato što postoje mnogi drugi načini da se čitaju i prihvataju knjige“, kaže Šenon.
„Od presudne važnosti je da se biblioteke ne otpišu kao beznačajne i da nastave da primaju sredstva kao bi proširile i oglasile svoje usluge za generaciju koja ima mogućnost čitanja ukoliko samo pritisnu dugme“.