Porodično deljenje društvenih medija

Prema mom mišljenju, svako dete treba da ume da pliva. To je jedna od ključnih veština koju svako treba da ima. Zato smo moj muž i ja upoznali decu s vodom što je ranije bilo moguće. Prvo smo imali kupanje u kadi i tuširanje (pa dobro, možda to dvoje ima više veze sa higijenom), a zatim smo napredovali do prskalica i gumenih bazena na naduvavanje, bazena za decu, plaža i jezera. Čim su deca dovoljno odrasla, upisali smo ih na časove plivanja.

Naša deca su naučila da je voda zabavna, ali i opasna, i upozorili smo ih da s vodom moraju da budu oprezni. Davljenje je surova realnost, tako da smo ih još u ranom dobu naučili o bezbednosti u blizini vode.

Smatram da pristup društvenim medijima treba da bude isti kao i pristup plivanju. Zar ne treba da naučimo decu radostima i opasnostima koji oni sa sobom nose, i da ih ne gurnemo među njih nadajući se da će uspeti da održe glavu na površini – odnosno da će proplivati, a ne potonuti?

Moja deca imaju 13 i 15 godina, i formativne godine detinjstva proveli su bez video igara, ajpoda, fejstajma, ajpeda i personalnih video rekordera. Imalo smo mnogo knjiga, društvenih igara, gramofon i uobičajene kablovske kanale. Ne mogu da zamislim kako izgleda odrastanje u digitalnom dobu, ali moram da priznam da društveni mediji danas znače deci ono što je telefon značio za mene kada sam bila dete. To je način komunikacije, pripadnost grupi, način da se pokaže svetu ko sam. A to je vrlo važno.

Naši razgovori o društvenim medijima za mene predstavljaju nova otkrića, ne samo zato što se mnoge stvari sa kojima se deca danas susreću razlikuju od moje mladosti, već zato što je tehnologija unapredila i promenila sve. Zlostavljanje, autorska prava, privatnost: o ovim temama redovno i otvoreno razgovaramo za stolom u vreme večere. Šta je dobro? Šta je pogrešno? Ponekad ni sami odgovori nisu jasni.

Jedan od naših redovnih razgovora u vezi društvenih medija jeste „lajkovanje“. Ovo mi je veoma izazovna tema kao roditelju i ona koju je teško razrešiti.

Kao što mnogi od vas koji čitaju ovaj tekst već znaju, publika vam tokom korišćenja društvenih medija može obelodaniti samo jednim klikom da li im se nešto sviđa „lajkovanjem“ (na jeziku Fejsbuka), postavljanjem srca na Instagramu ili podignutim palcem u znak odobravanja na Jutjubu. Na žalost, mnoga deca, koja odrastaju sa ovim alatkama društvenih medija, koriste broj lajkova koji njihov sadržaj generiše kako bi izmerili sopstvenu vrednost. Jako je teško ne upasti u ovu zamku, a duplo teže je ubediti decu da ignorišu broj lajkova upućenih nekom sadržaju koji su postavili.

Kao roditelji, činimo sve od sebe da ubedimo decu da nije važno šta drugi ljudi misle o njihovim postovima. Važno je da se njima samima oni sviđaju i da se osećaju udobno u sopstvenoj koži (ovo je naravno lakše reći nego učiniti).

Svet društvenih medija je ogroman da bi se u njega prosto uskočilo. Zato mi se stvarno sviđa ideja otvaranja porodičnih naloga na društvenim medijima za decu koja su dovoljno odrasla da imaju određeno znanje o njima, a koja su mlađa od 13 godina, što čini donju starosnu granicu koju su propisali Fejsbuk i Instagram. Deca od 10 ili 11 godina su savršenih godina za porodični nalog na društvenim medijima i skloni su da imaju najviše sluha za ovu ideju.

Otvaranje porodičnog naloga za početak pruža deci priliku da se polako uvedu u svet društvenih medija. To je prilika za decu i za roditelje da preispitaju i nauče nešto o krupnim temama kao što su privatnost i zlostavljanje, ali to pruža porodici i interesantan projekat na kojem će zajedno raditi i ponekad dobiti zaista kreativne rezultate. (i kao dodatni bonus, deca koja se brzo prilagođavaju novim tehnologijama, mogu nečemu da nauče mamu i tatu ili baku i dedu!)

Dakle, na kojim sajtovima društvenih medija porodica može da se udruži? Evo nekoliko mojih omiljenih ideja:

1. Porodični Instagram nalozi

Naš pas Pajper ima sopstveni Instagram nalog (http://instagram.com/pipertomkins), ali pošto nema pokretne prstiće, nalog kontrolišu ljudi u njegovoj porodici. Ovo je zaista zabavno i svi doprinosimo našem zajedničkom tekućem projektu. Razlog zašto volim Instagram za porodice je to što mojoj deci pruža priliku da budu stvarno kreativni koristeći i reči i fotografije.

O Instagramu možete pročitati više ovde: http://mediasmarts.ca/blog/what-parents-need-know-about-instagram

2. Porodični Fejsbuk nalozi

Baš kao što imate i lični profil na Fejsbuku, možete da otvorite i porodični nalog. Ovo je spasonosno rešenje za mlađe tinejdžere koji su veoma nestrpljivi i ne mogu da dočekaju da zakorače u taj svet.

Ovde pročitajte vodič Think Before You Share od Mediasmartsa i Fejsbuka: http://mediasmarts.ca/sites/mediasmarts/files/pdfs/tipsheet/TipSheet_Think_Before_You_Share.pdf

3. Porodični Jutjub nalozi

Podučavanje dece kako da snimaju i montiraju video je zabavno i ovo iskustvo može da im pruži poseban uvid u filmove i televizijske programe koji će podstaknuti razgovore tokom zajedničkog porodičnog gledanja TV-a. A ko zna, možda upravo lansirate karijeru sledećeg Stivena Spilberga!

Moj tekst o Jutjubu možete da pročitate ovde: http://mediasmarts.ca/blog/what-parents-need-know-about-youtube

Zajednički nalozi na društvenim medijima i porodični projekti su odličan način da naučimo decu veštinama dobre medijske pismenosti. Dakle, zašto ne rešite da uplovite u te vode rano tako da deca razumeju važnost privatnosti, autorskih prava, odgovarajuće podele sadržaja i svih ostalih stvari koje će ih učiniti dobrim korisnikom interneta.

Originalni tekst možete pročitati na http://mediasmarts.ca/blog/sharing-social-media-family