Šest tehnologija koje će imati veliki uticaj na osnovno i srednješkolsko obrazovanje

U izveštaju – koji je preliminarna verzija izveštaja NMC-a (New Media Consortium – Udruženje novih medija) Horizont, izdanje 2014 K-12 (K-12 - obrazovanje od vrtića do završetka srednje škole) – navodi se šest tehnologija koje će imati velikog uticaja na obrazovanje. Neke od njih su još uvek u povoju; druge dobro uhodane; a treće pomalo apstraktne prirode. Ove tehnologije su klasifikovane u skladu sa vremenom njihovog usvajanja: kratkoročne, srednjeročne i dugoročne.

Svake godine, Udruženje novih medija novih medija detaljno prikazuje nova i predstojeća kretanja koja utiču na osnovno i srednješkolsko obrazovanje u Sjedinjenim Državama – uključujući i trendove u nastajanju, tehnološke alatke, kao i prepreke njihovom usvajanju. Nalazi su rezultat istraživanja koje je sprovedeno u koordinaciji sa stručnim panelom učesnika u projektu Horizont, počev od predstavnika pojedinih škola pa sve do Svetske banke.

Ovogodišnji izveštaj je objavljen u saradnji sa Udruženjem za umrežavanje škola (CoSN).

Kratkoročno usvajanje: BYOD tehnologija, računarski oblak

BYOD (Bring your own device – „ponesite sopstveni uređaj“ – običaj da zaposleni donose sopstvene mobilne uređaje, tablet računare, pametne telefone itd. na posao i koriste ih za rad) i računarski „oblak“ su dve tehnologije koje su navedene u izveštaju kao kratkoročne.

„Cloud computing“ predstavlja razvoj i korišćenje računarskih tehnologija koje se temelje na Internetu ("cloud"). „Oblak“ predstavlja metaforu za Internet zbog načina njegovog prikazivanja u dijagramima računarskih mreža. „Oblak“ predstavlja tip računarstva u kojem se IT resursi pružaju kao servis, omogućavajući korisnicima pristup tim servisima putem Interneta bez posebnog znanja, stručnosti ili potrebe za nadzorom tehnološke infrastrukture koja ih podržava od strane korisnika sistema.

Obe su, naravno, uobičajene u osnovnim i srednjim školama u celoj zemlji, ali na njih odnedavno sve više utiču faktori sa kojima se i škole bore: nedostatak finansiranja i potreba da se podrže modeli podučavanja i učenja koji su više orjentisani na grupni rad i saradnju.

U izveštaju se navodi: „Na pokret BYOD u obrazovnim institucijama utiču ozbiljni izazovi sa kojim se suočavaju mnogobrojne institucije – nedostatak fondova za podršku učenju jedan-na-jedan, što je sistematsko rešenje u kojem svaki učenik dobija laptop ili mobilni uređaj koji koristi za učenje u učionici ili van nje. BYOD olakšava učenje jedan-na-jedan jednostavnim dotiranjem uređaja koje učenici već poseduju ili koje im roditelji mogu priuštiti“.

Slično tome, računarski oblak se, delimično, promoviše kao potreba za grupnim okruženjem u kojem studenti mogu da uče i rade na zadacima. IT organizacije u školama premestile su, takođe, svoje resurse na internet radi skladištenja, virtualizacije i drugih potreba.

Srednjeročno usvajanje: Gejmifikacija i analitika učenja

Za analitiku učenja, igre i gejmifikaciju (korišćenje tehnika i dizajna igara, odnosno mehanike igara radi rešavanja problema i aktiviranja publike) potrebno je malo više vremena za usvajanje – dve do tri godine.

Istraživači NMC-a su definisali analitiku učenja kao „edukativnu aplikaciju ’velikih podataka’ i nauku koju su u početku primenjivali poslovna preduzeća radi analize komercijalnih aktivnosti, utvrđivanja trendova potrošnje i predviđanja ponašnje potrošača. Zbog uspona i širenja interneta, istraživanja su počela da se bave velikim brojem podataka i metrikom, a dolazi i do umnožavanja alata za praćenje mreže, čime je kompanijama omogućeno da izgrade ogromne rezerve informacija koje se izučavaju i koriste radi personalizacije marketinških kampanja.

U obrazovanju, takođe, počinju da se bavi naukom o podacima u cilju unapređenja pamćenja učenika i pružanja visoko kvalitetnog, personalizovanog iskustva učenicima. U istraživanju analitike učenja koristi se analiza podataka za donošenje odluka na svakom nivou obrazovnog sistema“.

Kao što je ranije navedeno, ovome je prepreka široko rasprostranjena zabrinutost za privatnost učenika, naročito za prikupljene podatke o učenicima čiji je identitet moguće utvrditi od strane škola,vlade i privatnih preduzeća.

Igranje ili gejmifikacija je uvršteno, takođe, u šest vrhunskih tehnoloških trendova u izveštaju Horizont. Danas kada su tablet računari i pametni telefoni nešto uobičajeno, „igranje igre je prenosiva aktivnost koja može da se dogodi bilo gde i bilo s kim ko se zatekne na mreži. Iako se igranje ranije smatralo zabavom, naučne studije su otkrile veliki uticaj koji igre imaju na ljudsko ponašanje, što je dovelo do njihovog uključivanja u trgovinu, vojsku ili obrazovanje. Slično tome, gejmifikaciji – odnosno integraciji elemenata igre, mehanici i transferima u situacije izvan igre i u scenarija za obuku i motivisanje, posvećuje se sve više pažnje“.

Dugoročno usvajanje: Internet stvari i nosivi tehnološki uređaji

U izveštaju su identifikovana dva široka tehnološka razvoja koji će imati uticaja na obrazovanje da duži rok, odnosno za tri do pet godina, a to su internet stvari i nosivi uređaji (Internet stvari su računarski koncept u kojem će svakodnevni fizički objekti biti u budućnosti povezani sa internetom i umreženi sa drugim tehnološkim uređajima).

Međutim, ne objašnjava se na koji će način ove dve kategorije izvršiti uticaj na obrazovanje, već se one samo definišu i navode se mogućnosti njihove koristi u čovekovom životu, uopšte. Na primer, mnoštvo senzora, koji čine internet stvari, mogu da se koriste za praćenje opreme i kontrolisanje inventara, dok nosivi tehnološki uređaji, koji po svoj prilici čine podgrupu interneta stvari, mogu da se koriste za praćenje zdravstvenog stanja čoveka, ličnih aktivnosti itd.

Kompletan prikaz izveštaj dostupan je javnosti na nmc.org. Metodologija i dodatne informacije mogu da se nađu na vebsajtu Horizon Report wiki.