Zbog nasilja na TV-u, ljudi se više boje kriminala, ali ne i porasta kriminala

Centar za javnu politiku Anenberg (APPC), na univerzitetu u Pensilvaniji, poredio je godišnje promene u količini nasilja u popularnim dramama ili TV programima koje se emituju u udarnim terminima, od ranih 70-ih godina 20. veka pa do 2010. godine, sa nacionalnim promenama u odgovorima u anketama agencije Galup o strahu ljudi od kriminala tokom istog perioda.

Zaključeno je da iako je stopa kriminala opala tokom perioda kada je studija izvođena (prema tvrdnjama FBI-a), strah ljudi od kriminala bio je u opadanju ili u porastu tokom istog perioda, zavisno od količine nasilja emitovanog na TV-u. TV nasilje u televizijskim emisijama je poraslo od kraja 90-ih godina 20. veka - kao i strah javnosti od kriminala, zaključuje se u studiji. Nalazi sugerišu da televizijska drama može da emocionalno „prenese“ gledaoce u imaginarni svet TV programa prilikom kojeg se izaziva strah od kriminala, a koji nema veze sa nacionalnom stopom nasilnog kriminala ili percepcijom o lokalnom kriminalu“, tvrdi se u studiji.

Broj nasilnih sekvenci po satu televizijskog emitovanja je opao, zapravo, sa visokih 6,5 u 1972. godini na 1,4 u 1996. godini, a zatim je ponovo porastao na 3,7 u 2010. godini. Zbog svake dodatne nasilne sekvence po satu, prognoziran je jedan posto više ljudi koji su Galupu izjavili da se plaše da sami šetaju noći u komšiluku.

„Sada imamo jače dokaze da fiktivni kriminal na TV-u može da utiče na strah od zločina kod publike“, kaže Den Romer, ko-autor studije i saradnik direktora u Centru za javnu politiku Anenberg. Gledajući sve više dramatizovanog kriminala na TV-u, ljudi ne veruju da je došlo do porasta kriminaliteta u komšiluku, „već kod njih dolazi do porasta straha od kriminala uopšte“, Romer kaže Dedlajnu.

„Nalazi su u skladu sa učenjem o medijima iz 60-tih i 70-ih godina prošlog veka koji su prognozirali posledice fiktivnog TV nasilja kod publike“, kaže Patrik E. Džejmison, glavni autor studije i direktor APPC-ovog Instituta za komunikaciju rizika u adolescenciji. „Ova prognoza je kontroverzna, ali sa sadašnjim rezultatima, imamo najbolje dokaze do sada da TV programi utiču na osećaj sigurnosti kod publike“.

Istražioci APPC-a izučavali su nasilne sekvence prikazane u 475 sati u dramama emitovanim u udarnim terminima, što je uključivalo stalno prikazivanje policijskih, pravnih i medicinskih programa. Studija počinje 70-ih godina, odnosno kada je Galup počeo postavlja pitanje u anketama da li se ljudi plaše da šetaju u svom komšiluku noću. Drugo pitanje je bilo da li u njihovom komšiluku ima više ili manje kriminala nego godinu dana ranije.

Kada je studija započeta, stope kriminala su merene u serijama na Havaji Fajv-O – originalu – Kodžaku, Kenonu, Adam 12 i tako dalje. Sredinom 80-ih, praćene su emisije Hil Strit Bluz, Magnum PI, Kegni i Lejsi i tako dalje. Na kraju studije, programi koji su praćeni bili su Mesto zločina, Marinci, Zakon i red, Grejeva anatomija, Kuća, Zločinački umovi i tako dalje. Programe su gledali obučeni koderi koji su registrovali nasilje. U studiji se nije pravila razlika između različitih oblika nasilja – na primer, napad stranca u odnosu na porodično nasilje ili napad nasuprot samoodbrani. U studiji nije praćen nijedan kablovski program zato što oni nisu igrali veliku ulogu u vreme kada je studija počinjala, objašnjava Romer. Studija nije, takođe, pratila godine publike - odnosno da li se stariji gledaoci više plaše zločina nego mlađi, da li se žene osećaju veći strah u odnosu na muškarce i tako dalje – i naravno, Centar je prethodno izveštavao o uticaju stalnih kablovskih vesti na percepcije o zločinu.

Studija je pokušavala da podrži ili pobije kontroverznu „teoriju kultivacije“, po kojoj produženo izlaganje televizijskom nasilju stvara strah od kriminala i percepciju sveta kao opasnog mesta. U današnjem izveštaju, centar Anenberg je primetio da su Džorž Gerbner, pokojni dekan Škole za komunikacije Anenberg ,  i njegove kolege nazvale ovaj fenomen “sindromom zlog sveta”. Današnji nalazi, kaže Centar danas, “potrđuju uticaj TV-a na čovekov strah, ali ne podržavaju ideju o tome da ljudi zaista misle da u njihovom komšiluku ima više kriminala”.

Original tekst: http://www.deadline.com/2014/06/new-study-tv-violence-makes-people-more-afraid-of-crime-but-not-afraid-there-is-more-crime/