medijska pismenost
banner

Da li su hrvatski maloletnici senzibilniji?

22. 09. 2015 / Autor: Katarina Đorđević - Gordana Popović, Izvor: Politika, UNS



Veće za elektronske medije u Hrvatskoj, posle apela dela javnosti, a zbog neprimerenog sadržaja u rijaliti programu „Veliki brat”, izdalo je prekršajni nalog televiziji RTL koja je ovaj program emitovala.

Da li su hrvatski maloletnici senzibilniji?

Na sednici održanoj 14. septembra ove godine, odlučeno je da je ta televizija dužna da plati 100.000 kuna (13.250 evra), a odgovorna lica po dodatnih 10.000 kuna (1.325 evra) zbog kršenja 26. člana Zakona o elektronskim medijima koji propisuje da „u audiovizuelnim ili radijskim programima nije dopušteno objavljivati priloge koji vređaju dostojanstvo čoveka i priloge nemoralnog i pornografskog sadržaja“.

Stav tri ovog člana propisuje da nije dopušteno objavljivati „programe koji bi mogli da naruše fizički, mentalni ili moralni razvoj maloletnika”, a ako se takav program i emituje u nekodiranom obliku „izdavač je obavezan da osigura da im prethodi zvučno upozorenje ili da ih je moguće prepoznati pomoću vizuelnih simbola za sve vreme njihovog trajanja”.

Na adresu Veća za elektronske medije stiglo je deset pritužbi institucija i građana na emisiju „Veliki brat”, među kojima se ističe zahtev zaštitnice prava deteta Ivane Milas-Klarić da se ova emisija emituje nakon 22 časa, zbog sadržaja neprimerenog deci.

Zaštitnica prava deteta istakla je da sadržaji emisije „Veliki brat” nisu primereni deci, odnosno da „sadrže prizore za koje je verovatno da bi mogli narušiti fizički, mentalni ili moralni razvoj maloletnika”.

Ona je istakla da ova preporuka važi i za prethodne emisije i za repriziranje „Velikog brata” tokom dana, kao i za najave ove emisije. 

Zaštitnica prava deteta upozorila je i roditelje da sadržaji poput „Velikog brata” koji se prikazuju tokom dana kada su deca često sama kod kuće, mogu otežano uticati na izbor programa.

„Nadzor nad provođenjem zakona o elektronskim medijima i nadležnost za odlučivanje o štetnosti sadržaja i o konkretnim merama i sankcijama ima Veće za elektronske medije, koje o tome samostalno donosi odluku pa se nadamo da će reagovati na odgovarajući način”, zaključila je zaštitnica prava deteta Ivana Milas-Klarić.

Kaznene mere, međutim, ne mogu biti preduzete u Srbiji, gde je prikazivan isti sadržaj („Veliki brat” koji se snima u Beogradu, a emituje na više televizija: TV B92, OBN, na hrvatskom RTL-u, TV CG 1 i Sitel iz Makedonije) jer je, kako nam je juče rekla Gordana Suša, članica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), naš zakon drukčiji od onog u Hrvatskoj.

U Srbiji se, naime, ništa ne može učiniti povodom banalnosti u rijaliti programima, a najveća kazna koju zakon dozvoljava su opomene i privremene zabrane emitovanja.

Na konstataciju da je zaštitnica prava deteta u Hrvatskoj podnela pritužbu Veću za elektronske medije zbog sadržaja emisije „Veliki brat“ i na pitanje da li je ona poslala neku pritužbu na adresu Regulatornog tela za elektronske medije zbog te emisije, zaštitnica prava deteta Gordana Stevanović kaže: „Pitanjem štetnosti medijskih sadržaja za decu, u konkretnom slučaju rijaliti emisije ’Veliki brat’ u Hrvatskoj se bavilo nezavisno telo koje je nadležno za rad medija. Ja želim da podsetim da je u Republici Srbiji formirano Regulatorno telo za elektronske medije, kao nezavisni organ koji kontroliše primenu zakona od strane elektronskih medija. Podsećam takođe da je zakonom propisano kako se i kada emituju medijski sadržaji koji mogu predstavljati štetni uticaj na dobrobit i pravilan razvoj dece”.

Da li je zaštitnik građana primio pritužbe na rijaliti „Veliki brat”?

„Zaštitniku građana obraćali su se, sporadično, građani ukazujući na sadržaj različitih rijaliti programa. Oni su, u skladu sa zakonskim obavezama zaštitnika građana, upućeni na nadležni organ – REM. Rad tog organa moći će da bude predmet kontrole ZG ukoliko nam građani koji su se tom telu obratili, upute pritužbu ukazujući na nepostupanje, nezakonito ili nepravilno postupanje tog tela”, zaključuje zaštitnica prava deteta Gordana Stevanović.

Na pitanje – da li je beogradska kancelarija UNICEF-a podnela pritužbu Regulatornom telu za elektronske medije zbog emisije „Veliki brat”, u UNICEF-u kažu:

„UNICEF je zajedno sa Udruženjem novinara Srbije još 2013. napravio analizu TV programa da bi ustanovili kakvi se sadržaji prikazuju i da li su oni štetni za decu. Na osnovu tih analiza predloženo je RRA da se propišu jedinstveni kriterijumi za elektronske medije na osnovu kojih bi označavali sadržaj koji je potencijalno štetan za decu. Posle izmene medijskih zakona, REM je u martu doneo novi pravilnik koji su emiteri dužni da poštuju i da na osnovu propisanih kriterijuma obeleže program uzrasnim oznakama. REM sada kontroliše koliko mediji poštuju pravilnik i da li označavaju program a mi očekujemo od REM-a da radi svoj posao i da oceni da li mediji rade u najboljem interesu deteta i štite ih od sadržaja neprimerenih njihovom uzrastu”, ističu u beogradskoj kancelariji UNICEF-a.

Savet REM-a ocenio je da u rijaliti programu „Veliki brat” nije bilo sadržaja koji mogu naškoditi mentalnom i fizičkom zdravlju maloletnika, ali je izdao upozorenja, odnosno meru opomene TV Hepi i TV Pink zbog neprimerenih sadržaja njihovih rijaliti programa „Parovi” i „Farma”.

Istovremeno, bez mnogo buke, TV Prva je prestala da emituje „Velikog brata”!

Savet za prava deteta Vlade Srbije takođe nije imao pritužbi na emisiju „Veliki brat”.