Veb etika: Tvit za otkaz

07. 03. 2014 / Autor: Marko Nedeljković, Izvor: Link

---

---

Prvi u nizu kontroverznih tvitova koji će izazvati veliku raspravu stručne javnosti Hiroko Tabuči objavljuje nakon neprospavane noći u šest sati ujutru 29. marta 2010. godine. Sa ironičnim “Volimo te gospodine Tojoda” završava prvi, sa “Tojota je bezveze” poslednji tvit toga dana.

Ništa ne bi bilo neuobičajeno da Hiroko Tabuči nije reporterka Njujork tajmsa, da Tojota nije kompanija o kojoj izveštava, a Akio Tojoda direktor te kompanije. Nepunih sat vremena kasnije čuju se prve kritike na račun novinarke, a nekoliko dana nakon toga ombudsman ovog lista Klark Hojt u autorskom tekstu koji je objavio Njujork tajms navodi da bi zbog problematičnog poteza novinarku povukao iz priče o Tojoti. Urednik rubrike Lorens Ingrasia odlučio je da to ipak ne učini.  

Iznenađeni odlukom, kolege su se pitale šta se desilo između prvog i poslednjeg tvita i da li se nakon toga može verovati u nepristrasnost njenog izveštavanja. Kredibilitet lista doveden je u pitanje. Smatrali su da je prekršen jedan od osnovnih principa profesije i da je stoga novinarka morala da bude kažnjena. A sve je počelo na konferenciji za medije kompanije Tojota u Nagoji, kada je Aiko Tojoda ignorisao nepoželjna pitanja novinara, uključujući i pitanja reporterke Njujork tajmsa. Revoltirana ovakvim ponašanjem, novinarka objavljuje sporni tvit, a urednik Ingrasia staje u njenu odbranu jer je, kako tvrdi, to bila reakcija na ponašanje predstavnika kompanije, a ne izraz predrasuda o kompaniji i njenim proizvodima.

Bila je to, međutim, samo uvertira u brojne kontroverze koje su obeležile 2010. godinu, ali druge redakcije najčešće nisu tolerisale “onlajn prestupe” svojih novinara. U julu mesecu iste godine urednica CNN-a za Bliski istok Oktavia Nasr na svom profilu na Tviteru izrazila je veliko poštovanje prema preminulom osnivaču Hezbolaha, ajatolahu Muhamedu Huseinu Fadlalahu, u američkoj javnosti povezivanog sa bombaškim napadima u kojima je ubijeno više od 260 Amerikanaca. Iako se vrlo brzo izvinila upravi CNN-a uz obrazloženje da je cenila njegovo zalaganje za prava žena i da svojim tvitovanjem nije podržavala terorizam, uprava nije mnogo marila jer je, kako se navodi u saopštenju, ugrozila svoj profesionalni kredibilitet. Nakon dvadeset godina provedenih u ovoj kući, zbog spornog tvita, ekspresno dobija otkaz.

Samo mesec dana kasnije, zbog šale koju je objavio na ličnom profilu, suspendovan je i sportski novinar Vašington posta Majk Vajz, a kažnjavanje novinara zbog “neprimerenog” korišćenja društvenih mreža ubrzo postaje praksa i u poznatim medijima širom sveta. Već tada je bilo jasno da je digitalno doba osim brojnih promena u načinu izveštavanja i funkcionisanju medija, donelo i “onlajn etičke dileme”. Sve češće se postavljalo pitanje kako bi novinar trebalo da se ponaša na mreži.  Da li bi trebalo da bude prijatelj sa svojim izvorima na Fejsbuku ili da prenosi njihove tvitove, da li je opravdano “lajkovati” stranicu kompanije ili političke stranke o kojoj se izveštava i da li lične aktivnosti novinara na vebu mogu da kompromituju njihovu novinarsku objektivnost?

Novinarka Ketrin Luis, koja se bavi istraživanjem etičkih dilema na internetu, ističe da profesija kojom se bave novinare čini odgovornim za sve što objave na internetu, pa čak i kada to rade privatno. “Kako je novinar uvek novinar, svaki komentar koji napiše može da mu se vrati kao bumerang, iako ga je možda namenio svojoj privatnoj publici, jer ni zatvorene mreže nisu imune na širenje informacija “cut and paste” metodom. Zato, pre nego što bilo šta napišete ili podelite sa drugima na društvenoj mreži, treba da razmislite kao novinar da li to može da stvori sumnju u vašu sposobnost da svoj posao radite profesionalno i nepristrano”, objašnjava Ketrin Luis. Ona navodi i da bi novinari uvek morali da se pridržavaju pravila koja je propisala kuća za koju rade, a ako ona nisu data u pisanoj formi da se raspitaju kakva su očekivanja poslodavca po pitanju privatnog korišćenja društvenih mreža i izražavanju privatnog mišljenja.

Saglasnost ne postoji u odgovorima na sva pitanja, ali je ima kod ocene da bi isključivanjem sa društvenih mreža novinari izgubili značajan izvor vesti i sagovornika. Zbog toga gotovo sve velike redakcije na svetu imaju interna uputstva kojima regulišu ponašanje svojih novinara na vebu. U Rojtersovom uputstvu se, međutim, navodi da se svet toliko brzo menja da će novinari bez obzira na određene smernice koje dobijaju od svojih redakcija morati da primene zdrav razum u mnogim slučajevima. Koliko god “lajkovanje” nečije stranice na Fejsbuku na prvi pogled delovalo nespojivo sa novinarskom objektivnošću, često je to jedini način da se prate sve objave na datoj stranici, ali i da se lociraju potencijalni izvori.

Stoga je jedan od najvećih izazova za novinare u digitalnom dobu postalo pitanje kako da se angažuju u toj sve uticajnijoj sferi i iskoriste njene potencijale, a ne postanu jedan od onih koji će zbog nepromišljenog tvita ili fejsbuk objave ugroziti svoj, ili kredibilitet redakcije.

Granica između privatnog i profesionalnog  ujedno postaje sve tanja, pa je Američko društvo urednika već izdalo univerzalni vodič pod nazivom “10 najboljih praksi za društvene medije” kao svojevrsno uputstvo svim medijskim profesionalcima. Saveti svetskih pionira u razmatranju etike na društvenim mrežama korisni su i za domaće novinare, tim pre ako se zna da u Srbiji nijedna redakcija nije propisala čak ni osnovna pravila koja bi obavezala novinare da se ponašaju na određen način tokom svojih aktivnosti na internetu. Za početak bi bilo dovoljno kada bi se pridržavali bar tradicionalnih etičkih normi koje se bez izuzetka primenjuju i na internetu, a ne poštuju se ni u mejnstrim medijima.  

Saveti Američkog društva urednika

1. Tradicionalne etičke norme primenjuju se i na internetu.

2. Polazite od pretpostavke da će sve što napišete na internetu postati javno.

3. Koristite društvene medije za interakciju sa publikom, ali profesionalno.

4. Objavite najnoviju vest na veb sajtu vašeg medija, ne na Tviteru.

5. Pazite na to kako će vas doživeti i shvatiti.

6. Napravite nezavisnu proveru svega što nađete na društvenim mrežama.

7. Uvek se predstavite kao novinar.

8. Društvene mreže su alati, ne igračke.

9. Budite otvoreni i priznajte grešku na internetu.

10. Neka diskusije u krugu kolega ostanu poverljive.

Kako su “završili”

Nenažnjena - Hiroko Tabuči, reporterka Njujork tajmsa: “Akio Tojoda je odgovorio samo na nekoliko pitanja, ignorisao je reportere koji su pokušali da postave dodatna pitanja, uključujući i mene. Žao mi je, ali Tojota je bezveze (I am sorry, but Toyota sucks)”. 

Nakon konferencije za štampu koju je organizovala Tojota u japanskom gradu Nagoji, reporterka je objavila navedeni tvit. Iako su mnogi smatrali da je dovela u pitanje svoju nepristrasnost i kredibilitet lista urednik rubrike Lorens Ingrasia stao je u njenu odbranu.

Zatvoren nalog - Radžu Noriseti, urednik u Vašington postu: “Možemo da dopustimo sve vrste federalnog deficita zbog ratova i svega ostalog. Ali moramo da obećamo da ga nećemo povećati ni za jedan dolar zbog reforme zdravstva? Tužno”.

Usred javne rasprave o reformi sistema zdravstvene zaštite, urednik u Vašington postu Radžu Noriseti tvitovao je na svom zatvorenom profilu poruku koju je moglo da vidi svega 90  prijatelja. Vrlo brzo tvit dospeva do redakcijskog ombudsmana i uredništva lista koji ocenjuju da tvit kompromituje neutralnost ovog urednika. Noriseti privremeno zatvara svoj nalog na Tviteru, a redakcija Vašington posta po hitnom postupku propisuje pravila za ponašanje svih zaposlenih na društvenim mrežama. 

Suspendovan - Majk Vajz, sportski novinar i kolumnista Vašington posta: “Rečeno mi je da će Ben Rotlisberger dobiti pet mečeva suspenzije”.

Nakon glasina o navodnom seksualnom uznemiravanju dvadesetogodišnje studentkinje od kvoterbeka Pitsburga Bena Rotlisbergera, Majk Vajz u šali objavljuje tvit o navodnoj suspenziji zvezde američkog fudbala. Iako je za manje od pola sata otkrio da je u pitanju pošalica, Majami herald i NBC već su objavili “ekskluzivnu informaciju”. Vajz je, kako je kasnije objasnio, želeo da pokaže da “na internetu bilo ko može da objavi bilo šta”. I uspeo je u tome, ali je od svoje redakcije suspendovan na mesec dana.

Otpuštena - Oktavia Nasr, urednica CNN-a za Bliski istok: “Tužno je čuti da je umro Muhamed Husein Fadlalah. Jedan od Hezbolahovih velikana kojeg poštujem mnogo”.

Najdrastičniju kaznu za prestup novinara na mreži izrekao je CNN. Nakon smrti duhovnog vođe Hezbolaha, koji je u američkoj javnosti povezivan sa bombaškim napadima u kojima je ubijeno više od 260 Amerikanaca, urednica Oktavia Nasr napisala je navedeni tvit. Iako je kasnije precizirala da je cenila zalaganje Fadlalaha za prava žena, a ne njegove političke aktivnosti, ali da zbog ograničenja od 140 karaktera to nije mogla da navede u kratkoj poruci na Tviteru, CNN nije imao milosti. Nakon 20 godina provedenih u redakciji ove medijske kuće dobila je otkaz uz obrazloženje da je ugrozila svoj profesionalni kredibilitet.