13. 03. 2014 / The Guardian
Istraživači otkrivaju važnu vezu između nemaštine i nečitanja knjiga. Takođe, i značajnu vezu između porodičnih čitalačkih navika i toga kakav će stav o čitanju imati deca u budućnosti.
Novo istraživanje pokazuje snažnu i “zabrinjavajuću” kulturalnu podelu u Velikoj Britaniji u vezi sa čitalačkim navikama. Polovina stanovništva u toj zemlji uzima knjigu u ruke barem jednom nedeljno radi uživanja, dok 45 odsto više voli televiziju.
Istraživanje o čitalačkim navikama koje je u Engleskoj sproveo “DJS Research” za “Booktrust”, na uzorku od 1.500 odraslih, otkriva da ukoliko neko pripada višoj socio-ekonomskoj grupi, češće i čita.
Čitalačko dobrotvorno društvo „Booktrust“, koje je naručilo istraživanje, smatra da ovakvi nalazi treba da posluže kao upozorenje da “britanska podeljena kultura čitanja predstavlja barijeru društvenoj mobilnosti”.
Studija pokazuje “povezanost između nemaštine i nečitanja knjiga”, tvrdi „Booktrust“. Oni koji nikada ne čitaju žive u zapostavljenijim krajevima i imaju veći procenat dece koja živi u siromaštvu, dok oni koji čitaju manje su “verovatnije muškarci, mlađi od 30 godina i čiji je nivo kvalifikacija, sreće i zadovoljstva u životu niži”.
Jedan ispitanik, muškarac koji je uključen u starosnu grupu 30-44, odgovorio je ovako istraživačima:
“Činjenica je da živimo u 2013. godini, a ne u 1813. Sada imamo struju tako, pa možemo da kupimo DVD i gledamo televiziju, i ne moramo da čitamo knjige. Knjige su za stariju generaciju, mlađi ljudi uglavnom ne čitaju knjige”.
Uopšte uzev, gotovo jedna petina odraslih koji su učestvovali u istraživanju (18%) kažu da baš nikada nisu pročitali knjigu u „papirnom“ obliku, a 56% se izjasnilo da veruju da će internet i kompjuteri zameniti knjige u sledećih 20 godina.
Ova brojka se penje čak na 64% u starosnoj grupi između 18 i 30 godina. Dvadeset sedam posto ispitanika su rekli da više vole internet, i društvene medije od čitanja knjiga, a ovaj procenat je 56% u grupaciji 18-30 godina.
Iako većina onih koji redovno čitaju tvrdi im knjiga oplemenjuje život, ovo je, ipak, izraženenije kod viših socijalno-ekonomskih grupa.
Istraživanje otkriva, takođe, “značajnu” vezu između porodičnih čitalačkih navika i stava koji će deca imati o čitanju u budućnosti, gde 89% ispitanika, kojima su roditelji čitali dok su bili deca, redovno čitaju svojoj deci u poređenju sa 72% ispitanika, kojima roditelji nisu čitali.
„Booktrust“ je “zabrinut da ovakva podeljena čitalačka kultura vodi ka velikom broju dece koja propuštaju dobrobiti knjiga”. O nalazima istraživanja je održana konferencija na kojoj su učestvovali laureat književnosti za decu Malori Blekmen i poslanici Alen Džonson i Lajam Foksi koji pokušavaju da započnu nacionalni dijalog o poboljšanju društvene mobilnosti ohrabrujući čitanje u ranijem dobu.
Blekmen je izjavila za „Guardian2 da je ljubav prema knjigama “jedan od najlepših poklona koje možemo preneti našoj deci”, ali “ da je tužno što to mnogi propuštaju da urade”.
“Novo istraživanje nam otkriva negativan uticaj koji ovo ima na toliko mnogo aspekata u životu – blagostanje, sreću i zaposlenje”, kaže Blekmen i dodaje da “porodice treba da odigraju veliku ulogu u podsticanju čitanja od rane dobi, a da je podrška roditeljima od ključne važnosti”.
“Moramo da smanjimo siromaštvo i unapredimo društvenu mobilnost - širenje mogućnosti čitanja je jedan od najsnažnijih načina da ovo uradimo”, kaže ona.
Laburistički poslanik u parlamentu Alen Džonson reagovao je, takođe, na istraživanje.
“Ovo novo istraživanje nas podseća da moramo svakome da pomognemo kako bi čitali više… Stavljajući čitanje u središte strategija rane intervencije i siromaštva među decom, i posebno negujući ljubav prema knjizi, možemo da se pobrinemo da sva deca imaju najbolji mogući početak. Pozitivna čitalačka kultura u nekom narodu može da bude preobražavajuća”.
Glavni direktor u „Booktrust“-u Viv Berd kaže da istraživanje otkriva da su ljudi koji često čitaju “verovatnije zadovoljni životom, srećniji i uspešnij u profesionalnom životu. Međutim, postoji zabrinjavajuća kulturalna podela koja se vezuje za nemaštinu. Što se tiče društvene mobilnosti, nikada neće postojati jedno univerzalno rešenje koje se može primeniti na sve situacije, ali čitanje igra važnu ulogu – potrebna je veća aktivnost u pružanju podrške porodicama”.