Najčitanije
Najnovije
Šta (ni)je medijska pismenost
17. 01. 2014 / Autor: Snežana Milin Perković
Medijska pismenost se najčešće definiše kao sposobnost razumevanja, čitanja, pronicanja u srž medijskih tekstova, odnosno sposobnost da se na različite načine sagledavaju, analiziraju, evaluiraju i kreiraju medijske poruke.
Multimedijsko proširenje sadržaja, koje je jedan od zadataka projektnih timova, u stvari podrazumeva iščitavanje i korišćenje jednog medijskog teksta (knjige) kao polazišta za proizvodnju drugačijeg formata i sopstveno tumačenje odabrane teme. Ono upravo obuhvata veštine pristupa tekstu, analize, razumevanja, a zatim i proizvodnje i medijski pismenog izražavanja. Važnost razvijanja ovih veština jasna je ako jednako naglasimo da je reč o razumevanju i tumačenju medija koliko i o razumevanju tekstova uopšte.
To znači da bi medijski pismena osoba morala da bude osposobljena da kritički misli i analizira najrazličitije forme izražavanja, to jest da se sticanjem veština koje podrazumeva medijsko obrazovanje ili medijsko opismenjavanje stiču veštine koje imaju najširu primenljivost i presudne su za kvalitetno funkcionisanje i izražavanje u savremenoj kulturi.
Cilj ove rubrike je da informiše, uputi, ali i da podstakne razgovor o ovoj temi.
Šta je medijska pismenost i zašto je ona važna?
Mediji su važan deo svakog društvenog sistema, kao komunikaciona tehnologija (sredstvo) i kao prostor u kojem se komunicira. Mediji obrađuju skoro sve važne teme savremenog sveta, istovremeno utičući na to šta će postati važna tema i kako će se (i koliko) o njoj govoriti. Osim toga, mediji su prostor u kojem se raspravlja, (bar potencijalni) prostor javnosti. Medijske poruke imaju neku svrhu i nameru, ciljnu publiku i, najzad, neku vrstu koristi za onoga ko ih isporučuje. Mediji su i biznis i industrija, oni su prostor u kojem mogu postojati i informativni i propagandni i obrazovni i zabavni program. Zato je važno ovladati njihovim jezikom, opismeniti se i za razumevanje i za proizvodnju medijskih sadržaja, jer samo tako možemo učestvovati u raspravama koje nas interesuju. U zavisnosti od toga ko ih koristi, mediji mogu biti, kao i svaka druga komunikaciona tehnologija, sredstvo za emitovanje i plasiranje određenih vrednosti i pogleda na svet.
Izbegavanje medija (sklanjanje i zaštita od njihovih sadržaja) ili otpisivanje svih medija kao manipulativnih u lošem smislu bez navođenja razloga zašto to činimo nije medijska pismenost. Medijska pismenost zapravo pomaže da se zauzme jedna nova pozicija u odnosu na medije. Takođe, kao što treba da razumemo šta neka poruka znači, treba da naučimo i kako sami da napravimo svoju poruku. Veštine analize i proizvodnje medijskog teksta su podjednako važne.
Analiza medija nam otkriva ko (šta) nam i zašto govori kroz medijske poruke i olakšava nam snalaženje u velikom broju različitih, ponekad suprotstavljenih informacija. Kao produktivna veština, ona nas osposobljava da koristimo medije kako bismo organizovali, kreirali i usmeravali naše ideje i poruke. Možemo je uporediti sa tradicionalnim pojmom pismenosti, gde se moraju kombinovati poznavanje slova, veština čitanja i razumevanja teksta, ali i sposobnost da se nešto artikuliše i napiše na određenom jeziku. Međutim, savremene definicije pismenosti proširuju spisak neophodnih veština. Shodno tome, i pojam medijske pismenosti podrazumeva niz sposobnosti koje obezbeđuju razumevanje i učestvovanje u sopstvenoj kulturi.
Upravo je to ideja-vodilja projekta Internest: učestvovati u svom društvenom i kulturnom okruženju i razumeti ga, razvijati kritički stav i kritičko mišljenje prema njemu i svom mestu u njemu i iskoristiti sopstvene kreativne potencijale za uspešan plasman svojih ideja i vrednosti.
Postoje različiti pristupi medijskoj pismenosti. Kreću se od protekcionističkih, koje karakteriše svojevrsni strah od medija i veličanje tradicionalne, najpre kulture knjige, preko, na primer, Media Arts pristupa, gde je naglasak na razvoju tehničkih i produktivnih veština, i najzad kritičkih pristupa, koji se razlikuju u meri u kojoj naglašavaju ideološke komponente medijskih poruka (Na primer, Daglas Kelner (Kellner) naglašava da je medijska kultura polje ideološkog odmeravanja i borbe dominantnih i marginalizovanih, alternativnih glasova i značenja i da je pismenost društveni proces koji obuhvata mnoge dimenzije, interakciju sa mnogim tehnologijama i u vezi je s transformacijom obrazovanja i demokratizacijom društva.
Više o tome možete pročitati u njegovim tekstovima koji su dostupni i na njegovoj web-stranici. Na kraju, moguće je videti medijsku pismenost ne kao skup veština, već već kao okvir konceptualnog razumevanja. U tom smislu, medijska pismenost postaje način (kritički) na koji se pristupa bilo kojem tekstu, ne samo medijskom.
Šta medijska pismenost nije?
Autorke Priručnika za medijsku pismenost (MediaLitKit), Tesa Džols (Jolls) i Elizabet Toman (Thoman) kažu da medijska pismenost nije:
1. Demonizovanje medija. Medijska pismenost podrazumeva kritički odnos prema medijima, a ne prosto i neargumentovano odricanje kvaliteta medijskom sadržaju – kritizerstvo. To ne znači da imamo obavezno pozitivan stav prema medijima, stvar je u tome da se oni moraju preispitati. Ako sve smatram lošim, gde je tu osnova za kritički stav?
2. Samo proizvodnja medijskih poruka i samo uključivanje medija u nastavu. Medijska pismenost svoj puni potencijal ostvaruje tek kada ste osposobljeni i da napravite medijski sadržaj i da razumete slojeve iz kojih se sastoji bilo koji medijski tekst. Mediji se mogu koristiti na različite načine, ali se njihova specifična priroda može razumeti tek kada se istraži njihovo mesto u savremenoj kulturi, njihov poseban jezik i način reprezentacije stvarnosti.
3. Jednostrano posmatranje poruke. Potrebna je multiperspektivnost, to jest važno je ne zaustaviti se na jednom tumačenju nekog medijskog sadržaja. U skoro svakom tekstu je moguće pronaći mnogo različitih nijansi značenja. Pitanje je: da li ovaj tekst nekom drugom čoveku znači isto što i meni?
Medijska pismenost nije negledanje, već pažljivo gledanje medija. Medijski uticaj nije posledica samo velike prisutnosti medija u savremenom životu, već i posebnih načina kreiranja, plasiranja, funkcija i složenosti medijskih poruka. Ignorisanje medija ne obezbeđuje zaštitu od njihovog uticaja. Takoreći ‘’zaštitu’’ može da nam obezbedi samo razvoj analitičkih veština koje mogu da nam pomognu da bolje i dublje razumemo medije i medijske poruke.
Preuzeto sa: http://www.internest.rs/?page_id=1394
