20. 09. 2014 / Izvor: Danas, Beta, B92
U Srbiji je tokom 2014. godine bilo 18 napada na novinare, od kojih su devet bili fizički napadi, podaci su koje je 18. septembra predstavilo Nezavisno udruženja novinara Srbije (NUNS). Mediji u Srbiji pripremili su Bazu napada na novinare.
To udruženje je na konferenciji "Bezbednost i zaštita novinara - poziv na akciju" predstavilo bazu podataka o napadima na novinare u Srbiji sa oko 360 slučajeva od 2008. godine do danas. Na skupu na kome su učestvovali predstavnici Saveta Evrope, resornog ministarstva i udruženja novinara iz više evropskih zemalja, ukazano je na potrebu bolje zaštite novinara.
"Od početka 2014. godine do avgusta, bilo je 18 incidenata, od kojih su devet fizički napadi na novinare, a ostalo su verbalni napadi i napadi na imovinu", rekao je predsednik NUNS-a Vukašin Obradović na konferenciji za novinare u Beogradu.
Baza je nastala, kako je rekao Obradović, "kao opomena društvu i državi da nema vladavine prava i slobode dok su novinari ugroženi".
„Novinari u Srbiji nisu bezbedni, a vlast ne čini dovoljno da omogući novinarima normalne uslove za rad. Slučajevi napada, verbalnih i fizičkih najčešće se ne sankcionišu, a kazne su takve da podstiču nasilnike u napadima na novinare. Nekažnjavanje podstiče ponavljanje i zato se danas novinari osećaju nesigurno i nebezbedno. NUNS Baza podataka napada na novinare, upravo zbog toga, nema samo cilj da bude gola statistika. Mi na ovaj način želimo da svakodnevno podsećamo policiju, tužilaštvo i sudove da je njihova dužnost da zaštite novinare i omoguće im da bez ikakvih pritisaka, pretnji ili napada, obavljaju svoj posao, naglasio je Obradović”.
Zamenica šefa Misije Saveta Evrope u Beogradu Nadia Ćuk istakla je da svi napadi na novinare moraju da budu blagovremeno istraženi, a počinioci sudski gonjeni.
Ćuk je rekla je da je uloga države da se uzdrži od mešanja u slobode izražavanja pojedinaca, ali i da stvori mehanizme zaštite.
Član Komiteta za zaštitu novinara pri Savetu Evropu i predstavnik Evropske federacije novinara Vilijam Horsli naveo je da je sloboda medija u svetu u poslednjih deset godina na najnižem nivou, a da je u Srbiji veći problem cenzura od napada. Horsli je ukazao je na značaj međunarodnih dokumenata, interneta, ali i odgovornosti države.
"Živimo u paradoksu. Imamo više slobode govora nego ikada, ali je sloboda medija najmanja u poslednjih deset godina", ocenio je Horsli.
Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Saša Mirković naveo je da je jedan od prioriteta Ministarstva bilo donošenje medijskih zakona kako bi se stvorili preduslovi za novinarsku profesiju.
Predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara Veran Matić rekao je da baza podataka o napadima NUNS-a važna, ali da je važna i baza Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) kako bi se brže došlo do krivaca.
"Svedoci smo ritualnih ubistava novinara, a nekažnjivost je uzrok brutalnosti napada na novinare", naveo je on.
Direktor za međunarodnu saradnju Saveza novinara Rusije Timur Shafir istakao je da je tokom sukoba u Ukrajini ubijeno šest novinara, a da u Rusiji nije rešen nijedan od 17 napada na novinare.
"Današnje novinarstvo je lošije nego što je bilo pre nekoliko godina, a oko 30% radnih mesta je nestalo", kazao je predsednik Hrvatskog novinarskog društva Zdenko Duka.
Učesnici su podsetili i na napad na dopisnika novinske agencije Tanjug Dejana Anastasijevića koji se uključio video-vezom i kazao da se, koliko on zna, ništa ne radi da bi se otkrilo ko ga je napao 2007. godine.
Komisija za istragu ubistva novinara za poslednjih godinu dana napravila je pomak u odnosu na poslednjih 15- 20 godina i podignuta je optužnica za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Ta optužnica, međutim, još nije potvrđena, već je vraćena na doradu i očekuje se da će biti završena najkasnije za mesec dana, rekao je juče Veran Matić, predsednik Komisije za istragu ubistva novinara